XX. I'll save you
Sjedila sam na stolici i gledala u prazno razmišljajući o Feliksu. Bila sam preplašena, nisam znala što se dogodilo s njime. Rana je odavno trebala zacijeliti, ali proširila se i izgubio je puno krvi.
Gledala sam u Mashu koja je nestrpljivo hodala gore – dolje ispred mene, držajući ruke prekrižene na prsima. Na sreću, njen prijatelj koji je završio za doktora se nalazio u blizini, pa se brinuo za Feliksa.
Isprva sam se bojala da bi se nešto moglo dogoditi s obzirom da smo vampiri, ali objasnila mi je da i on jest. Nisam shvaćala kako je onada mogao raditi u bolnici, kraj ljudi koji su krvarili, ali rekla mi je da se navikao s vremenom.
Vrata su se otvorila. Dignula sam se odmah sa stolice, a Masha se okrenula prema njima. Iz one je prostorije izašao njen prijatelj, ozbiljnim izrazom lica. Osjetila sam kako mi srce ubrzano kuca.
„Što se dogodilo?“ –upitala ga je Masha.
Vjerojatno je shvatila da sam ja bila previše u šoku da bih bilo što pitala.
„Stanje mu se stabiliziralo. Uskoro bi mu rana trebala zacjeliti!“ –odgovorio je.
„Zašto mu nije zacijelila odmah?“ –udostojila sam se progovoriti.
„Oružje čime je ranjen je bilo otrovano.“ –pogledao je u mene.
Oblikovala sam usta u slovo o, a zatim iznenađeno pogledala u Mashu koja također nije mogla shvatiti kako je to bilo moguće.
„Da ga niste donijeli na vrijeme, umro bi.“ –nastavio je.
„Kako je to moguće?!“ –povisila sam ton uzrujano. „O kakvom se otrovu radi?“
„Ne znam, ali samo znam da može biti smrtonosan ako ga se odmah ne izliječi.“
„Mogu li ga vidjeti?“
„Najbolje je da ga pustiš da se odmori. Trenutno spava!“
Oblikovala sam usta u slovo o. Sve što sam htjela jest vidjeti ga i osigurati se da je dobro.
„Molim te. Samo da ga vidim!“ –prošaptala sam.
Klimnuo je glavom i otvorio vrata, a ja sam mu prišla i pogledala Feliksa kako leži na bijelom krevetu. Bio je blijedi nego inače, ali i dalje prekrasan. Srce mi je ubrzano počelo kucati. Suzdržavala sam suze kako se doktor ne bi zapitao zbog čega plače, ali iskreno... nije mi ni bilo briga. Da je shvatio da sam voljela Feliksa, nije me bilo briga.
„Pobrinut ću se ja za njega, princezo.“ –rekao je.
Pogledala sam u njega.
„Mogu li biti sigurna?“ –upitala sam tiho.
„Dajem ti svoju riječ.“ –odgovorio je.
„Dobro. Ako mu se nešto dogodi.... Odrubit ću ti glavu osobno glavu!“
Pogledao me iznenađenim izrazom lica, a ja sam se okrenula i drhtavim nogama nastavila hodati dalje. Znala sam da se moram vratiti kod kuće bez Feliksa, ali isto sam tako znala da je bio u dobrim rukama. Uostalom, morao se pobrinuti i za svoju glavu.
„Anya...“ –Masha je hodala uz mene. „Nisi trebala biti takva prema njemu.“
„Žao mi je.“ –uzdahnula sam.
Odmahnula sam glavom i pognute glave ušla u limuzinu. Nagnula sam se na sjedalo, te pogledala kroz prozor. Suze su tada potekle niz lice.
„Oporavit će se, Anya!“ –rekla mi je Masha ozbiljnim glasom. „Feliks ne dopušta ničemu da ga sredi, pa čak niti prokletom otrovu!“
„Moram što prije doznati tko i zašto ga je otrovao!“ –pogledala sam u nju.
„Anya, to nije tvoja stvar. Reći ćemo Theodoru što se dogodilo!“
„Želim osobno doznati i ubiti ga!“
„Anya, molim te! Znaš da Feliks ne bi želio da to napraviš!“
„Ponio bi se poput mene u ovakvom trenutku, prema tome... On mi ne bi smio reći ništa!“
Odmahnula je glavom, a ja sam skrenula pogled prema prozoru. Htjela je nastaviti pričati, ali podignula sam ruku, pa je zašutjela. Duboko sam uzdahnula i zaklopila oči slušajući svoje otkucaje srca.
„
Molim te da bude dobro! Molim te!“ –ponavljala sam u sebi.
Vrata automobila su se otvorila. Prvo sam ja izašla, a zatim Masha. Pogledala sam u stepenite i vidjela Maxima, Gabriellu i njenog novog čuvara ( s obzirom da Kseniya nije mogla raditi jer je zatrudnijela ) kako silaze niz stepenice.
„Što je bilo?“ –upitala me Gabriella.
Trebala sam pretpostaviti da će odmah primjetiti da nešto nije u redu. Ponekad me poznavala više ja nego ja samu sebe.
„Gdje je Feliks?“ –iznenađeno nas je pogledao Maxim.
Odmahnula sam glavom.
„Došlo je do napada.“ –započela sam.
„O, ne!“ –Gabriella je prekrila usta rukom, gledajući me šokiranim izrazom lica.
„On je dobro!“ –nadodala je Masha. „Ranili su ga, ali dobro je.“
„Gdje je sada?“ –upitao je Maxim.
„Ostavila sam ga kod Jurja. Gadno je krvario! Rekao nam je da su ga u napadu otrovali nekim oružjem!“
„Je li sigurna?“
„Da. Najbolje bi bilo da ne idemo nigdje dok se to ne riješi.“
Klimnuo je glavom, a ja sam prošla pored njih i ušla u kuću. Popela sam se stepenicama na kat u tišini jer nisam imala volje za razgovor. Htjela sam biti sama u onom trenutku, a znala sam da ću svoj mir imati u sobi.
„Nešto smo loše volje danas?“ –upitao me Theodor silazeći niz stepenice.
„Pusti me.“ –rekla sam i prošla pored njega ne osvrtajući se.
Zaustavio me, a ja sam pogledala u njega.
„Što je bilo?“ –uzvratio je.
„Samo me pusti na miru!“ –istrgnula sa svoju ruku iz njegovog stiska, te nastavila koračati tihim hodnikom.
Prišla sam vratima svoje sobe, ušla u nju i nagnula na vrata nakon što sam ih zatvorila. Gledala sam u prazno, ispred sebe. Legla sam, zatim, na krevet i sklupčala se gledajući u prozor. Primjetila sam da snijeg ponovno počeo padati. Izgubila sam se u svojim mislima, razmišljajući o feliksu.
Bila sam jako zabrinuta za njega. Srce mi se zaustavilo kad sam ga vidjela kako pada bez svijesti preda mnom.
Morala sam što prije otkriti tko i zbog čega ga je otrovao. Prvo je vino u našoj kući bilo otrovano, a zatim su nas napali otrovnim oružjem. Ili je netko pokušavao ubiti aristokrate ili se neko sranje događalo! Rekla bih da se ipak radilo o obje stvari.
Duboko sam uzdahnula i zatvorila oči pokušavajući se smiriti, što je bilo prilično teško jer Feliks nije bio kraj mene.
***
Neobičan zvuk me probudio iz sna. Podignula sam glavu i pogledala prema vratima. Šokirala sam se vidjevši Feliksa na ulazu.
„Hej.“ –pozdravio mi je osmjehnuvši se.
„Feliks!“ –viknula sam, skočila sa kreveta i potrčala ga zagrliti.
Stisnuo me uza sebe dok sam ga ja grlila zahvaljivajući se u sebi što je bio dobro.
„Dobro sam, dobro sam!“ –rukom je prošao kroz moju kosu.
„Bila sam tako uplašena!“ –prošaptala sam.
„Znam! Dobro sam, ljubavi!“
Podignula sam glavu, a on me pomilovao po licu nasmiješeno. Podignula sam se na prste i poljubila ga stravstveno. Stisnuo me još više uza se uzvrativši mi. Osjećala sam se fantastično, kao da je napokon sve kako treba biti.
„Volim te!“ –rekao je nakon što su nam se usne odvojile.
„I ja tebe!“ –uzvratila sam i ponovno ga poljubila.
Vrata su se naglo otvorila, a oboje smo se okrenuli prema njima. Ispustila sam tihi uzdah šoka kad sam vidjela Theodora na ulazu.
„Theodor...“ –prošaptala sam.
„Vidi, vidi...“ –prekrižio je ruke na prsima. „S kime se Powellica vucara!“
Gledala sam ga u tišini, a zatim krajičkom oka u Feliksa koji je napeto gledao ispred sebe.
„Vasiliev...“ –Theodor ga je prostrijelio pogledom. „Uveo sam te u svoju obitelj da čuvaš, a ne spavaš s njom!“
„Prekini.“ –rekla sam.
„A ti, kučko mala... Tebe bi trebalo biti sram! Odbaciti jednog Tarasova zbog jadnika poput ovog...“
„Jedini jadnik ovdje si ti!“
Ošamario me, a Feliks ga je istog trena uhvatio za vrat i odbacio u zid. Pogledala sam šokirano u njega jer se ono nije trebalo dogoditi, ali Feliks je izgledao bijesno.
Theodor je zasiktao na njega. Pogledala sam prema vratima jer sam čula korake. Pojavili su se njegovi zaštitati.
„Odvedite ga!“ –rekao je.
„Ne!!!“ –viknula sam.
„Anya, pusti!“ –Feliks me pogledao ozbiljnim izrazom lica.
Theodorovi čuvari uzeli su Feliksa i izvukli ga iz sobe. Izašla sam u hodnik i gledala kako ga odvode. Pogledao je još jednom u mene, osmjenuo mi se, a zatim nestao iza ugla.
Bijesno sam se okrenula prema Theodoru, a on me uhvatio za grlo i nagnuo na zid. Pokušala sam ga uhvatiti za ruku, stisnuti što sam gače mogla kako bih ga natjerala da me pusti, ali nisam uspjela. Počela sam gubiti zrak, a vid mi se zamutio.
„Što to radiš?!“ –uzviknula je Gabriella.
Theodor me tada ispustio, te namjestio okolovratnik.
„Što radiš?“ –viknula je prilazeći mi.
„Tvoja draga nećakinja se vucarala sa Feliksom!“ –rekao je.
Gabriella je iznenađeno pogledala u mene, a ja sam okrenula glavu.
„To ne znaći da si joj trebao nauditi!“ –uzvratio je ljutito.
„Dopuštaš da učini tvoju pogrešku?!“ –proderao se.
„To nema nikakve veze s Nikolajem i sa mnom!“
Dignula sam se i potrčala odande jer nisu obračali pozornost na mene. Potrčala sam niz stepenice što sam brže mogla. Theodorovi čuvari su se kanuli sa puta, a ja sam se spustila u tamnicu gledajući po prostorijama sve dok nisam došla do one u kojoj je Feliks sjedio.
„Feliks!“ –uhvatila sam šipke rukama.
„Što radiš ovdje?!“ –dignuo se i prišao mi.
„Jesi dobro?“ –upitala sam ga.
„Brini se za sebe, a ne za mene, Anya!“
„Tako mi je žao, Feliks!“
„Nisi ti kriva! Sve će biti u redu, ok?“
„Znam da hoće. Pobrinut ću se ja za sve!“
Odmahnuo je glavom i rukom mi pomilovao lice.
„Nemoj napraviti neku glupost!“ –rekao je.
„Pobrinut ću se ja za sve!“ –ponovila sam i poljubila ga.
„Anya...“
Odmaknula sam se od rešetka, a on me šokirano gledao. Udaljila sam se odande jer sam imala puno posla oko toga da njega izbavim iz zatvora.
„ANYA!!!“ –viknuo je.
XXI. I want let you go
Sjedila sam u sobi i gledala u prozor. Promatrala sam sniježne pahuljice kako padaju razmišljajući o tome kako da izbavim Feliksa iz pritvora. Bila sam zabrinuta za ono što se moglo dogoditi, ali odlučila sam da neću razmišljati o tome već o nekom planu.
Vrata su se otvorila, a ja sam se okrenula prema njima. Ugledala sam Gabriellu na ulazu. Kratko sam gledala u nju, a zatim ispred sebe. Nisam znala zbog čega, ali bilo mi je pomalo čudno biti u istoj prostoriji s njom nakon onoga što joj je Theodor malo prije rekao.
Zatvorila je vrata i laganim korakom prišla prozoru. Prekrižila je ruke na prsima i nagnula na zid, a ja sam gledala u svoje šake koje sam stiskala od nervoze. Nisam znala što bi mi mogla reći. Mogla sam se izvući s time da je i ona bila u tajnoj vezi sa čuvarom, ali samo bih joj nabila sol na ranu, a to nisam željela učiniti jer znam kako bi meni bilo.
„Zašto mi nikada nisi rekla?“ –upitala me.
Pogledala sam u kratko u nju, a zatim ponovno skrenula pogled.
„Anya, koliko to već traje?“ –nastavila je.
„Mjesec dana...“ –prošaptala sam.
„Nakon što smo pričale o onome?“
Klimnula sam glavom. Ponovno je nastala duga, neugodna tišina; možda i nije bila duga, ali zato je sigurno bila jako, jako neugodna.
„Anya, Feliks je u velikim problemima!“ –rekla je.
„Misliš li da to ne znam?!“ –povisila sam uzrujano ton.
„Ne, ne shvaćaš! Theodor je pozvao Vijeće. Uskoro dolaze.“
„Viječe?! Čemu oni služe?!“
„Odlučit će se Feliksova sudbina.“
Šokirano sam pogledala u nju, te se dignula sa kreveta.
„Što je najgore što se može desiti?“ –upitala sam ju drhtavim glasom.
Pogledala me na kratko, a zatim skrenuo pogled. Znala sam što ono znači. Znala sam da je najgore što se moglo desiti da ga ube, a ja to nisam mogla dopustiti. Ubrzanim korakom sam izašla iz sobe, te požurila prema Theodorovoj kako bih mu svašta rekla. Namjeravala sam spasiti Feliksa od sigurne smrti. Znala sam da će Theodor napraviti i reći nešto što bi moglo natjerati Vijeće da ga usmrte samo kako bi se osvetio.
„Anya, vračaj se ovamo!“ –viknula je Gabriella hodajući iza mene.
Naravno da ju nisam željela poslušati već sam prišla vratima i udarila ih nogom. Theodor je podignuo glavu gledajući me iznenađenim pogledom, a ja sam ljutito prišla radnom stolu i rukama udarila od njega.
„Što želiš?!“ –spustio je pogled i nastavio pisati.
„Znam što želiš učiniti!“ –rekla sam ljutito.
„Što?“
„Ubiti Feliksa.“
„To si ti rekla, a ne ja. Vidjet ćemo što će Viječe odlučiti!“
„Nisi imao pravo pozvati ih!“
„Zašto?! Napao je Sashu, napao je mene i spavao s tobom. Čuvari ne smiju dirati aristokrate!“
„To nema nikakve veze!“
„To je u pravilu, Anastasia! Tvoja je tetka učinila istu pogrešku, ali on je umro. Zato je sada sama! Da je izabrala aristokrata...“
„Ne mješaj Gabriellu u ovo, jasno?!“
Nasmijao se.
„Toliko ste glupe!“ –odmahnuo je glavom i nastavio pisati. „Svejedno ćeš se udati za Sashu! Čuo sam se malo prije s njegovim roditeljima!“
Bijesno sam skočila na njega, a netko me odbacio u stranu. Udarila sam glavom od ormar, pa sam ju morala protresti kako bi mi se vid stabilizirao. Podignula sam glavu i vidjela jednog od njegovih čuvara kako gleda u mene.
„Odvedite ju!“ –rekao im je.
„Ne!“ –proderala se Gabriella. „Theodor, molim te!“
„Mora naučiti!“
„Molim te, nemoj! Ostavi ju! Razgovarat ću ja s njom!“
„Nemoj, Gabriella!“ –odmahnula sam glavom i dignula se sa poda.
„Anya!“ –pogledala je u mene.
„Nemoj!“ –odmahnula sam ponovno glavom.
Čuvar me povukao sa sobom i izvukao iz sobe. Gledala sam ponovno ispred sebe dok su se sluge okretale za nama. Nije me bilo briga što ću završiti u zatvoru jer bih ponovila napad na Theodora. Imao je sreće ovoga puta jer sam ga namjeravala ubiti vlastitim rukama. Nikada mi se nije sviđao; pogotovo ne sada kad je prijetio Feliksovim životom.
Spustili smo se u podrum i skrenuli prema zatvorskom djelu. Pogledala sam u Feliksovu čeliju, a on je zbunjeno gledao u nas. Okrenula sam glavu i pričekala da čuvar otključa vrata iza koje ću se ja nalaziti, a onda me gurnuo unutra.
„Hej!“ –ljutito sam se okrenula, a on je zalupio vrata. „Mogao bi malo pripaziti na ponašanju! Ipak sam princeza!“
Osmjehnuo mi se i laganim korakom, vrteći ključevim i fijućkajući, se udaljavao odande. Duboko sam uzdahnula i pogledala ispred sebe, u Feliksa koji je odmahivao glavom.
„Pobrinut ćeš se ti za sve, je l' da?“ –zakolutao je očima.
Nacerila sam mu se i namjestila kosu.
„Što se dogodilo?“ –upitao me.
„U sranjima smo.“ –uzdahnula sam i skrenula pogled.
„Reci mi nešto što nisam skontao. Što je bilo? Zašto si ovdje?“
„Zbog istog razloga kao i ti: napala sam Theodora.“
„Zašto si to, jebote, išla raditi?! Rekao sam ti da se držiš podalje od ovoga!“
„Sazvao je Viječe.“
Pogledao me iznenađeno. Pretpostavila sam da je točno znao što je ono trebalo značiti.
„Ne mogu dopustiti da se to dogodi, Feliks!“ –prošaptala sam.
„Ako voljeti te znači umrijeti...“ –uzvratio je. „Onda sam spreman!“
Odmahnula sam glavom.
„Idiote!“ –viknula sam.
Čula sam korake, pa sam pogledala u stranu i ugledala Sashu kako korača hodnikom. Prvo je pogledao u Feliksa. Oboje su se promatrali ozbiljnim izrazom lica. Zatim je, Sasha, skrenuo pogled na mene.
„Što radiš ovdje?“ –upitala sam ga iznenađeno.
„Čuo sam.“ –rekao je.
„To nije odgovor na moje pitanje.“
„Došao sam kako bih ti pomogao!“
Pogledala sam u Feliksa i primjetila da gleda ozbiljnim izrazom lica u Sashu.
„Kako misliš pomoći?“ –uzvratila sam.
„Trebaš samo reći da i izaći ćeš odavde!“ –nastavio je.
„Što to znači?“
„Trebaš reći da ćeš se udati za mene!“
Vidjela sam Feliksov iznenađen izraz lica, a ja sam gorjela od bijesa. Ako je čuo što se dogodilo, trebao je pretpostaviti da moj odgovor neće biti pozitivan, ma koliko god me to moglo spasiti.
„Ne!“ –odgovorila sam.
„Zašto si tako glupa?!“ –izgledao je ljuto.
„Iz istog razloga zbog kojeg si i ti!“
„Umrla bi za njega?!“
Pogledala sam u Feliksa, a on je odmahivao glavom. Ponovno sam usmjerila svoj pogled na Sashu, gledajućo ga ozbiljnim izrazom lica.
„Da!“ –odgovorila sam odlučno.
Sasha je odmahnuo glavom, ljutito pogledao u Feliksa i udaljio se. Čula sam njegove ljutite korake kako odjekuju hodnikom, a zatim pogledala u Feliksa.
„Trebala si prihvatiti!“ –rekao je smireno.
„Volim i ja tebe!“ –zakolutala sam očima i sjela an krevet.
„Ne zajebavam se, Anya!“
„Niti ja!“
„Zašto moraš biti tvrdoglava?!“
„Zato što mi je neka osoba rekla da mu nije važno umrijetzi ako me voli!“
Ljutito je udario rukom od rešetke.
„Šuti prije nego kažeš neku glupost!!!“ –viknula sam. „Odlučila sam i točka! Pusti me na miru!“
Sjeo je na krevet i pogledao ispred sebe, a ja sam okrenula glavu na drugu stranu. Bila sam ljuta što je tražo od mene da se udam za drugog, ali shvaćala sam ga. I ja bih ga rađe vidjela sa drugom prije smrti nego dopustila da umre zajedno sa mnom.
Pogledala sam krajičkom oka u njega, a on je i dalje gledao ispred sebe. Brada mu je bila prislonjena na šaku dok je razmišljao o nečemu. Mogla sam pretpostaviti da je smišljao plan kako da me nagovori da ipak pristanem na Sashinu ponudu.
Čula sam korake koji su me omeli iz razmišljanja, pa sam se dignula sa krebeta i prišla željeznim rešetkama dok je Feliks gledao u mene.
„Znao sam da će se neko sranje desiti!“ –Maxim je odmahnuo glavom, povukao dim cigarete i bacio opušak na pod.
„Nedostajala mi je tvoja pozitivnost, Max!“ –nasmiješila sam se.
„Nedostajat ćete i vi meni!“
„Oh, kao što rekoh! Jako si pozitivna osoba, znaš?“
Odmahnuo je glavom, stavio ključeve u moju bravu i okrenuo ih.
„Zar je došlo Viječe?“ –upitala sam ga u strahu.
„Anya, molim te, prihvati ponudu!“ –Feliks me gledao moljičavim pogledom.
„Kakvu ponudu?“ –Maxim je zbunjeno gledao u oboje otključavajući Feliksova vrata. „Nije bitno! Slijedite me!“
Otišla sam za njime, a Feliks nas je pratio. Začudila sam se kad nismo skrenuli prema stepeništu, već prema drugom djelu podruma.
„Gdje idemo?“ –upitao je Feliks.
„Prema slobodi.“ –otvorio je vrata.
„O čemu pričaš?“ –začudila sam se.
„Šutite i slijedite me!“
Pogledala sam u Feliksa koji je slegnuo ramenima na moj upitam izraz lica. Vidjela sam Gabriellu na kraju podruma.
„Što ti radiš ovdje?!“ –začudila sam se.
„Drži ovo!“ –isprižila mi je svjetiljku dok je otključavala vrata, te ih široko otvorila. „Idite samo ravno. Kseniya i Masha će vas čekati na izlazu!“
„Ne mogu dopustiti da umreš spašavajući nas!“
„Neće mi se ništa dogoditi!“
„Gabriella...“
„Krenite! Odmah! Netko bi vas mogao doći tražiti. Vijeće uskoro dolazi!“
„Gabriella, ne...“
„Feliks, vodi ju! ODMAH!!!“
Klimnuo je glavom i povukao me sa sobom.
„Sretno!“ –viknuo je Maxim.
„GABRIELLA!!!“ –proderala sam se.
Osmjehnula mi se, a Maxim je zatvorio vrata. Potrčala sam prema njima jer sam ih htjela otvoriti kako bih spriječila tetku da krene u sigurnu smrt, ali čula sam kako se vrata zaključavaju.
„Idemo!“ –Feliks me povukao. „Vratit ćemo se po nju!“
Uzdahnula sam i krenula za njime ubrzavajući korak. slijedila sam ga u tišini, proklinjajući trenutak kad nas je Theodor pronašao i otkrio.
Vidjela sam svijetlost pred sobom. Naravno, Masha je držala svijetiljku jer je mrak odavno pao, pa smo užurbano prišli Kseniyi i njoj.
„Mislile smo da niste stigli.“ –uzdahnula je Kseniya.
„Loše je što ste se uvalile u ovo!“ –rekao je Feliks ozbiljno.
„I ti bi to učinio za nas. Uostalom, htio si se uvaliti u još veće sranje, Feliks!“
„Nemamo vremena za prodike!“ –prekinula ih je Masha. „Feliks, sjećaš se gdje smo odlaziti na praznicima?“
„Da.“ –odgovorio je.
„Odlično! Dok se stvari ne stabiliziraju, najbolje je da ostanete ondje. Uostalom, na dobrom smo putu da otkrijemo tko te otvorao!“
„Javit ćete nam se?“ –upitala sam.
„Da, a sada krenite prije nego bude prekasno!“
Zagrlila sam ju i ušla u auto. Feliks ih je neko vrijeme gledao, zahvalio im se, te sjeo na vozačevo mjesto. Pogledao je još jednom u mene, okrenuo ključ i dodao gasa, a zatim smo krenuli kroz šumu.
Komentari (0) On/Off
