XXX. Plan
Kad je jutro svanulo izašla sam iz svoje sobe. Pretražila sam svaku sobu kako bih pronašla Feliksa jer sam pod hitno trebala razgovarati s njime. Sinoć sam ga htjela pustiti da se smiri, ali pribojavala sam se da me više nije želio.
Izgledao je dosta ljuto jučer, kad je bez pozdrava izašao iz moje sobe. Nisam znala zbog čega se tako ponašao, zbog čega je u svojoj glavi prevrtao moje riječi i govorio ono čega se bojao. Imala sam osjećaj da nije ni na pola znao koliko ga zapravo volim. Da je to znao, vjerojatno bi dobro razmislio prije nego kaže nešto što bi me moglo uvrijediti ili povrijediti.
„Feliks?“ –prozvala sam ga kad sam se spustila u prizemlje.
„Izvolite, gđice Powell.“ –izašao je iz kuhinje.
Iznenađeno sam pogledao u njega. Znala sam da je bio ljut i dalje.
„Feliks, nemoj tako.“ –odmahnula sam glavom.
„Ako je sve u redu, idem!“ –prošao je pored mene, ali sam ga zaustavila.
„Zašto si takav?“
Neko vrijeme me gledao, a zatim prošao pored mene i nastavio bez odgovora. Okrenula sam se za njime, ali nije se okrenuo niti jednom. Vrijeme kao da je stalo za mene. Gledala sam za njim, a on je gledao ispred sebe. Ponašao se prema meni kao da mu ništa ne značim, a to je boljelo... prokleto je boljelo.
Ušla sam u kuhinju prije nego me netko vidio kako plačem. Nagnula sam se na vrata, zagrizla usnicu i, gledajući u zavijese koje su se njihale na laganom vjetru, tiho jecala. Htjela sam prestati jer sam se mrzila osjećati onako prokleto slabo, ali Feliks je bio jedina osoba koja me mogla rasplakati. Bio je jedini koji je mogao nasmijati, ali i rasplakati.
Netko je pokušao otvoriti vrata, pa sam brzo obrisala suze i požurila prema frižideru kako me nitko ne bi vidio da plačem.
„Anya.“ –čula sam Sashin glas.
Podignula sam glavu jer sam virila u fižideru, a zatim se bijesno okrenula prema njemu.
„Ti...“ –zalupila sam vrata. „Ti... MRZIM TE!“
Napravio je nekoliko koraka unazad i nagnuo na zid. Prišla sam mu, uhvatila ga za majicu i potresla.
„Što sam učinio?!“ –upitao je iznenađeno.
„Feliks me mrzi zbog tebe!“ –proderala sam se. „On misli da mi je stalo do tebe samo jer sam bila ljuta na njega što te zamalo ubio!“
„Oh, pa tebi je stvarno stalo do tebe!“
„Začepi!“
Prije nego sam se snašla, udarila sam ga. Htjela sam kontrolirati svoj bijes, ali više nisam mogla stati. Odbacila sam ga u stol koji se razbio, a on se podignuo sa poda kao da mu nisam ništa napravila. Pogledao je u svoju odjeću, obrisao prašinu i otišao do frižidera.
Izvukao je dvije boce krvi, te jednu bacio u zrak, a ja sam ju nervozno uhvatila pitajući se kako je mogao biti tako miran. Nagnuo se na stol, prekrižio noge i polako ispijao naše omiljeno piće. Nisam mogla biti mirna poput njega. Malo mi je nedostajalo da ga pogodim bocom u glavu, ali trebala sam se kontrolirati.
„Smiri se.“ –otvorio je jedno oko i osmjehnuo mi se. „Znam.“
„Znaš što?“ –nakrivila sam zbunjeno glavu.
„Da sam idiot. Znam koliko voliš Feliksa. Znam da on voli tebe. Znam da me smatraš samo prijateljem!“
„Zbog toga si popio moju krv? Zbog toga što si želio vidjeti kako se osjećam?!“
Klimnuo je glavom.
„Trebao sam vidjeti govoriš li pravu istinu.“ –slegnuo je ramenima. „Trebao sam znati nemam li doista šanse kod tebe!“
„I što si otkrio, Gospodine – koji – se – petlja – gdje – mu – nije – mjesto?!“ –prekrižila sam ruke na prsima.
Nasmijao se.
„Voliš me!“ –rekao je zbog čega sam ga zamalo udarila šakom u glavu, ali me zaustavio. „Kao prijatelja.“
Nakrivila sam glavu i oblikovala usta u slovo o.
„Malo boli, znaš?!“ –prošaptao je i pogledao u drugu stranu. „Mislim da si ti prva cura koju sam zavolio.“
„Sasha...“ –uzdahnula sam.
Nije mi bilo nimalo ugodno razgovarati s njime o tome.
„Ja...“ –pogledao me ozbiljnim izrazom lica. „Nakon što sve ovo završi... ne želim te više vidjeti!“
Šokirala sam se.
„Molim?!“ –odmahnula sam glavom pokušavajući se uvjeriti da ne sanjam.
„Ovo je trenutak kad ću zvučati kao cura...“ –nasmijao se. „Ali najbolje je da te više ne vidim!“
„Zašto ne možemo ostati prijatelji?“
„Jer te ja želim kao curu, a ne kao prijateljicu. Ako ti budem bio prijatelj, morat ću te gledati sa Feliksom. Morat ću doći na vaše vjenčanje. Morat ću doći na proslave rođendana vaše djece...“
„Wow, sada ga stvarno pretjeruješ!“
„Znaš što želim reći, Anya! Ovdje sam jer me trebaš, ali kad ovo s Theodorom bude gotovo... vjerojatno ću otputovati, otkriti svijet. Možda te zaboravim!“
„Sasha...“
Osmjehnuo se i potapšao me po ramenu. Bilo mi je krivo što ga neću imati kao prijatelja, ali donekle sam ga shvaćala. Kad sam mislila da Feliks voli Kseniyu, nisam htjela biti u njegovoj blizini. Tada sam imala Sashu koji bi mi na trenutak mogao odvratiti misli s njega, ali on nije imao nikoga.
„Sasha, Anya, Maxim mora pričati s nama!“ –Eva je otvorila vrata.
Pogledali smo u nju. Sasha je prošao pored mene držajući jednu ruku u džepu, a zatim izašao bez pozdrava odande. Eva me pogledala osmjehom na licu, a ja sam tiho uzdahnula, popila do kraja napitak i otišla u dnevni boravak.
Gabriella i Yura su sjedili na trosjedu, Maxim je stajao nedaleko od njih, a Feliks gledao kroz prozor. Krajičkom oka je pogledao u mene, a zatim maknuo pogled i nastavio gledati vani prekriženih ruku na prsima. Obećala sam si da ću ga kasnije natjerati da razgovara sa mnom jer nisam voljela da me ignorira netko do koga mi je užasno bilo stalo.
„Onda, što je bilo tako važno?“ –pogledala sam u Maxima upitnim izrazom lica.
„Razmišljao sam sinoć o tome kako bismo mogli srediti Theodora.“ –rekao je.
„Otkrio si?!“ –Sasha je razvukao osmjeh od uha do uha.
„Ne baš!“
Zbunjeno smo pogledali u njega.
„Razmislio sam i odlučio da bi bilo najbolje da potražimo ostale čuvare i vampire koji se žele boriti protiv njega!“ –nastavio je.
„Nemoguće!“ –Sasha je odmahnuo glavom. „Ljudi ga se boje! Previše je snažan da bi se itko borio protiv njega! Mi smo jedini debili koji su pomislili na to!“
„Jesi li siguran? Ljudi ga se boje, ali očito ga i mrze!“
„Slažem se donekle.“ –rekao je Yura. „Jest da ga se više od pedeset posto boji, ali.... mislim da bi bili spremni riskirati kako bi bili sigurniji! Ako nastavimo ne raditi ništa, ubit će sve ljude, a to ne možemo dopustiti!“
„Slažem se s njime.“ –nadodala je Eva. „Moramo ga se riješiti nekako!“
„Ja i dalje mislim da to neće uspijeti!“ –Sasha je prekrižio ruke na prsima.
„'ajmo pokušati!“ –rekla je Gabriella. „Valjda će mi povjerovati kad kažu što sam čula!“
„Ne, ne, ne i ne!“ –viknula sam. „Ti se nećeš mješati u ovo, jasno?“
„Mlada damo, mislim da sam ovdje ja najstarija, znaš?“
„To ne znači da možeš zapovjedati!“
„Oh, mogu i hoću! Idem, htjela ti to ili ne!“
Odmahnula sam glavom i ljutito pogledala u mene.
„Sasha, Maxim...“ –rekla je. „Idete sa mnom!“
Bila sam ljuta na nju što je željela ići.
„Idem i ja s vama!“ –Feliks je napokon progovorio.
„Ne.“ –Gabriella je pogledala u njega. „Anya i ti morate ostati ovdje. Maxim će se još nekako kamuflirati, ali ako i vas dvoje budete otišli netko od Theodorovih bi vas mogao otkriti!“
„Onda će Max ostati.“
„Ne. Max ide sa mnom!“
„Ma daj, Gabriella! Molim te, molim te! Želim ići s tobom!“
Sasha je prišao Feliksu i udario ga šakom u glavu. Zbunjeno sam pogledala u njega. Kad sam pogledala u ostale, imali su isti izraz lica popud mene.
„Dođi sa mnom, debilu!“ –Sasha je izašao iz sobe, a Feliks se dignuo sa poda i izašao za njime.
Sjela sam na fotelju, prekrižila noge na stol i pogledala u strop. Čula sam zvukove oko sebe i znala da su ostali razgovarali o njima unatoč tome što ih nisam slušala. Tiho sam uzdahnula i zaklopila oči. Feliks se očito jako želio maknuti od mene kad je počeo moliti Gabriellu. To me povrijedilo.
„IDEMO!“ –čula sam Sashin glas.
Tek u onom trenutku, kad sam čula njegov glas, kad mi je odvratio misli od Feliksa, shvatila sam da sam plakala. Otvorila sam oči i vidjela da Gabriellu i Maxa kako izlaze odande. Eva i Yura su bili zauzeti gledanjem jedno drugoga, pa sam se na kraju dignula sa fotelje i izašla iz dnevnog. Iznenadila sam se vidjevši Feliksa pred sobom.
„Nisi otišao?“ –upitala sam ga penjajući se stepenicama.
„Nedaju mi.“ –odgovorio je hodajući iza mene.
„Nisam tražila da nešto napraviš za mene.“
„Znam.“
„Zašto me onda slijediš?“
Zašutio je, a ja sam se okrenula prema njemu ozbiljnim izrazom lica. Vrijeme kao da je stalo u onom trenutku. Gledao me tužnim izrazom lica. Odmah sam pretpostavila da je Sasha razgovarao s njime jer inače ne bi bio tako... miran i tužan istovremeno. Pidignuo je svoju ruku i krenuo prema mome obrazu, ali odmaknula sam ju jer nisam željela da me dira.
„Želim razgovarati s tobom.“ –rekao je.
„Ja želim biti sama!“ –uzvratila sam i popela se stepenicama natrag u sobu.
Stvorio se preda mnom prije i brže nego sam očekivala. Prekrižila sam ruke na prsima i pogledala u stranu. Dopustila sam mu da mi dotakne lice, a zatim je rukom prošao kroz moju kosu. Nježno me privukao bliže sebi, poljubio mi čelo i zagrlio.
„Želim te zauvijek kraj sebe.“ –prošaptao mi je u uho.
Stajala sam na mjestu ne grleći ga. Htjela sam, ali odustala sam kako bi shvatio da se s mojim osjećajima i sa mnom nije mogao igrati.
„Što ti je Sasha rekao?“ –upitala sam ga odmaknuvši se od njega.
„Ništa što nisam znao.“ –odgovorio je.
Odmahnula sam glavom.
„Nemoj misliti da ću se praviti kao da se nisi ponašao poput idiota!“ –rekla sam ljutito i ušla u sobu.
„Nisam rekao da to učiniš!“ –ušao je za mnom. „Žao mi je, u redu?“
„Ne.“
„Zašto?“
„Zato što ti ne mogu dopustiti da se igraš sa mnom!“
„Ne igram se s tobom!“
„Igraš se! Vidim kako se ponašaš prema meni. Voliš me, pa poludiš, pa me ne želiš pored sebe, pa opet želiš! Ne mogu tako, Feliks! Daj se više odluči, ok?!“
Gledao me zbunjenim izrazom lica, a ja sam mu okrenula leđa i pogledala u prozor. Srce mi je luđački počelo kucati, ali osjećala sam se ugodnije nakon što sam mu rekla sve što sam mislila. Trebao je znati da mu nisam mogla dopustiti da se igra sa mnom unatoč tome što je on mislio da nije tako.
„Bojim se.“ –rekao je iznenada.
Iznenađeno sam se okrenula prema njemu. Feliks nikada nije rekao da se ičega boji. Zapravo, mislila sam da je potpuno nemoguće da se on nečega boji.
„Ponekad mislim da ga i dalje voliš.“ –rukom je prošao kroz svoju kosu i pogledao u stranu.
Nakrivila sam glavu i lagano se osmjehnula. Vjerojatno mi je na taj način želio reći da je ljubomoran, a to mi je bilo slatko. Vidjela sam da mu je bilo neugodno razgovarati o tome, a to mi je bilo još slađe. Naravno, i dalje sam se pravila da sam ljuta na njega jer sam htjela da mi kaže sve što osijeća.
„Sasha mi je rekao neke stvari. Rekao mi je ono što sam već znao!“ –promrmljao je. „Ali dobro, opovrgnuo je ono čega me najviše bilo strah! Nikada ne bih pomislio da će me on natjerati da ga poslušam kako bih...“
Duboko sam uzdahnula, prišla mu i poljubila ga jer sam znala da sada odugovlači pošto mu je bilo neugodno. Kad su se naše usne spojile, obgrlio me rukama oko struka i stisnuo uza sebe, zatvorivši vrata jednom nogom.
„Ponekad....“ –pogledala sam ga. „Ponekad si stvarno idot, znaš?“
„Ali i dalje me voliš?“ –osmjehnuo se.
„Možda.“
„Oh, ne, ne, ne,! Znam ja da ti mene voliš!“
„Što ako te ne volim?“
„Lažeš!“
Odmahnula sam glavom, a on me poljubio još jednom. Obgrlila sam ga rukama oko vrata, pa me podignuo sa poda i nježno prislonio na krevet.
„Volim te.“ –prošaptao mi je u uho.
XXXI. It's time?
Rastegnula sam se i slučajno udarila Feliksa šakom u glavu. Pogledala sam u njega, a on je pospano gledao u mene. Razvukla sam osmjeh od uha do uha, poljubila ga u čelo i pokušala se dignuti sa kreveta, ali me on obgrlio jednom rukom oko struka i povukao me natrag k sebi.
„Mislim da bi bilo vrijeme da izađemo iz sobe, Feliks.“ –uzvratila sam i, nasmiješeno, prislonila ruku na njegovim prsima.
„Ostali se svejedno nisu još vratili.“ –rekao je i poljubio mi nos.
„Malo sam zabrinuta za njih. Već je jutro svanulo, a još ih nema!“
„Ako ne dođu za sat vremena, idemo ih potražiti, može?“
Nesigurno sam klimnula glavom i pogledala u prozor. Bojala sam se da im se nešto loše dogodilo, a to si ne bih mogla oprostiti. Trebala sam otići za njima makar skrivečki, ali znala sam da mi Feliks to ne bi dopustio. Uostalom, nisam se mogla žaliti da mi nije bilo lijepo što sam ostala kod kuće, ali sada kad sam razmišljala o Gabriellu, Maximu i Sashi, bila sam sigurna sam da trebala otići.
„Anya...?“ –prozvao me.
Pogledala sam u Feliksa upitnim izrazom lica, a on je rukom prošao kroz moju kosu i palcem mi pomilovao obraz.
„Sve će biti u redu, ok?“ –poljubio me. „Vidjet ćeš da će se uskoro pojaviti!“
Klimnula sam glavom i poljubila ga. Ponovno sam se htjela dignuti sa kreveta, ali povukao me natrag. Nakrivila sam glavom i odmahnula njome.
„Znaš, razmišljao sam...“ –započeo je dok mi je promatrao lice. „Htio bih biti sam s tobom.“
„I ja isto!“ –rekla sam. „Ali znaš da ne možemo!“
„Znam, ali želim se maknuti odavde kad sve ovo prođe.“
„Gdje bismo mogli otići?“
„Ne znam! Gdje god, ali samo da budemo što dalje od svega! Ne želim više problema između nas dvoje.“
Osmjehnula sam se i poljubila ga.
„Volim te.“ –dignula sam se sa kreveta i počela skupljati odjeću koja je bila razbacana po sobi.
Krajičkom oka sam vidjela da je Feliks isto to činio. Razmislila sam o onome što mi je rekao. I ja bih voljela maknuti se odavde, vratiti se ili natrag u Englesku ili Ameriku gdje je bio moj dom, ali nisam smjela razmišljati o tome sada. O tome ću razmišljati nakon što sve bude gotovo, kad Theodor ne bude više na vlasti jer ću tada znati da nas nitko neće proganjati.
Naši su se pogledi susreli. Osmjehnuo mi se, a ja sam mu uzvratila i namjestila majicu. Prošla sam pored njega, potapšala ga po prsima, te otvorila vrata. Čula sam glasove na prizemlju i odmah ih prepoznala. Pogledala sam u Feliksa koji mi se nasmiješio znajući da sam osjetila olakšanje kad sam čula da su se vratili kući, a zatim potrčala niz stepenice.
„Pa dobro, gdje ste vi do sada?!“ –upitala sam ih ljutito.
„Pitanje je...“ –Maxim je povukao dim cigarete, prekrižio ruke na stolu i podignuo pogled prema stropu. „Gdje ste vi do sada?“
Pogledala sam u Feliksa koji se na to nasmiješio.
„To... Nisu tvoje stvari!“ –promrmljala sam i pogledala u Gabriellu. „Gdje ste biti do sada?“
„Radili smo do sada.“ –odgovorila je.
„Radili?! Zabrinula sam se za vas!“
„Budi mirna. Nitko nije nastradao!“ –rekao je Sasha.
Čula sam Maxima kako se smije na drugoj strani prostorije.
„Što je bilo?“ –upitao je Feliks zabrinutim glasom.
„Nikada nisam znao da Sasha ima tako dobru desnicu.“ –osmjehnuo je. „Dobro, ti si očito to već osjetio na sebi, ali čovječe, stvarno je jak!“
„Daj, šuti!“ –nadodao je Sasha.
„Što si učinio?“ –Eva ga je pogledala zabrinutim izrazom lica.
„Samo sam naučio druge da mi aristokrati ne trebamo uvijek nečiju zaštitu!“
„Potukao si se?“
„Da, mama.“
Eva je iznenađeno pogledala u njega, a zatim prijekornim pogledom u Yuru koji ga je gledao ozbiljnim izrazom lica. Dignuo se sa trosjeda i prišao mu, a zatim je razvukao osmijeh od uha do uha na što je Eva odmahnula glavom.
„U kakvom je stanju?“ –upitao ga je veselo.
„Recimo da je bio u nesvijesti otprilike dva sada.“ –nasmijao se.
Yura se nasmijao, a njegova ga je djevojka gledala ljutitim izrazom lica. Pogledala sam u Maxima koji se cerekao i imala sam osjećaj da su se negdje napili.
„Hej, je li netko od vas popio nešto?“ –upitala sam zbunjeno.
„Testosteroni.“ –nadodala je Gabriella na što sam se složila, a ona mi se osmjehnula.
„Prekinite se glupirati i kažite nam što je bilo!“ –prekinuo ih je Feliks.
Pogledali su zbunjeno u njega, a on je izgledao prilično nervozno. Naravno, i ja sam bila jer nismo imali vremena za zabavu. Trebali smo razmišljati kako zaustaviti Theodora, a oni su znali jesmo li imali pomoć preostalih čuvara i vampira.
„Onda, što je bilo?! Pričajte već jednom!“ –pljesnula sam rukom kako bi se pribrali.
„Dobro, nakon što je Sasha nokautirao frajera, shvatili su da mislimo ozbiljno!“ –rekao je Maxim. „Prvo su mislili da lažemo, da im želimo podmetnuti ali kako je ovaj poludio, napokon su shvatili da govorimo istinu!“
„I kako su reagirali kad ste ih pitali za pomoć?“ –upitao je Feliks.
„Dolaze popodne da se dogovorimo vrijeme napada.“ –odgovorila je Gabriella.
Feliks i ja smo se iznenađeno pogledali. Doista nisam očekivala da će uspijeti u tome jer sam se pribojavala da ćemo se sami morati boriti protiv Theodora. Imala sam osjećaj da ga se ljudi previše boje da bi se urotili protiv njega, ali izgleda da sam se gadno prevarila i jako mi je drago zbog toga.
„Pa, onda...“ –uzvratio je Yura. „Kad ćemo napasti?“
„Mislim da bi bilo najbolje navečer. Što ti misliš, Feliks?“ –Maxim je pogledao u njega.
„Slažem se. Neće očekivati napad i siguran sam da ćemo ga lakše srediti s obzirom da neće biti puno čuvara oko njega!“ –odgovorio je, te pogledao u mene. „Ti?“
„Ja sam za!“ –klimnula sam glavom, a zatim pogledala u ostale. „Vi?“
Klimnuli su glavom.
***
Stajali smo ispred stražnjem ulaza u Theodorovu kuću. Odande smo Feliks i ja pobjegli. Nisam očekivala da će doći puno čuvara i vampira koji su toliko žarko željeli maknuti mog rođaka sa vlasti, ali bila sam sretna kad sam vidjela da ih ima otprilike sto. Bila sam sigurna da će se Theodor predati bez da itko nastrada, a to je meni bilo najbitnije.
Krajičkom oka sam pogledala u Feliksa koji je stajao nedaleko od mene sa jednom grupom vampira. Morali smo se odvojiti kad uđemo kroz glavni ulaz. Svatko od nas je imao jednu grupu koju je vodio kako ne bismo svi išli na jednu stranu.
Morala sam priznati da mi se ona ideja nije nipošto svidjela. Inače sam se mrzila razdvajati, ali to se već radilo o muškarcu kojeg sam ja voljela. Bojala sam se da će trebati moju pomoć, a da ja neću biti ondje.
Pogledao je i on u mene, nakrivio glavu i odmah shvatio da nešto nije u redu. Rekao je nešto vampiru iz njegove skupine i krenuo prema meni. Pogledala sam iza sebe. Nitko nije mario kuda idem, ali zato su znali kad trebaju krenuti.
Udaljila sam se od njih i prišla Feliksu koji me nježno povukao sa sobom. Maknuli smo se u stranu kako nas nitko ne bi slušao niti vidio. Htjela sam uživati na samo s njime dok smo još imali vremena.
„Je li sve u redu?“ –upitao me.
Klimnula sam glavom, rukom prošla kroz kosu i pogledala u drugu stranu.
„Anya...“ –prislonio je ruku na moj obraz, natjeravši me da ga pogledam. „Što je bilo? Nemoj me tjerati da to izvučem iz tebe, Anastasia!“
„Ništa.“ –slegnula sam ramenima. „Najbolje je da idemo. Uskoro trebamo krenuti!“
„Ne idemo dok mi ne kažeš što ti je, a znam da ti je nešto! Anya, molim te! Reci mi u čemu je problem.“
„U ničemu.“
„Mrzim kad se tako ponašaš! Reci mi ODMAH u čemu je stvar jer ću poludjeti, a ne volim kad popizdim!“
Uzdahnula sam i pogledala u drugu stranu. Rukom sam prošla preko drugog ramena izbjegavajući njegov pogled. Zadnje što sam trebala činiti u onom trenutku je biti glupača, a to sam bila.
„Bojim se.“ –prošaptala sam.
„Neću dopustiti Theodoru dati naudi, Anya!“ –rekao je.
„Ne bojim se toga! Bojim se da mi se nećeš vratiti!“
Otvorio je usta od iznenađenja i nakrivio glavu, a ja sam uzdahnula i pogledala ga tužnim pogledom. Povukao me k sebi i zagrlio. Nježno me poljubio u čelo, pomilovao me po kosi, a zatim mi je poljubio usne.
„Vratit ću se. Obećajem ti!“ –rekao je držajući mi ruke na obrazima. „Kunem ti se da ću se vratiti. Bit ću uz tebe čim sredim ono što trebam!“
„Obećaješ?“ –upitala sam ga ozbiljno.
„Obećajem! I nakon što sve bude gotovo, ti i ja idemo odavde, ok?“
„Ok.“
„Sigurno je sve u redu?“
Klimnula sam glavom, poljubila ga i još jednom zagrlila. Zaklopila sam oči i tiho uzdahnula ponavljajući u sebi da će se vratiti jer mi je to obećao. Morao se vratiti. Morali smo se zajedno maknuti odavde i nastaviti mirno živjeti.
„Feliks!“ –čula sam Evin glas.
Maknula sam se od njega i okrenula prema njoj.
„Rekao je Maxim da je vrijeme.“ –objasnila je.
Klimnuo je glavom, a ja sam požurila prema svojoj grupi dok mi je srce luđački tuklo. Trebali smo krenuti u boj i nisam znala koliko će nas preživjeti, ali morala sam se potruditi i ostati živa; zbog Feliksa, zbog mene... zbog nas.
„Vrijeme je da krenemo!“ –rekao je Maxim kad smo mu prišli.
Klimnula sam glavom.
„Kad dođemo do glavnog tunela, svatko odlazi na svoju stranu.“ –nadodala sam.
„Sretno, društvo.“ –uzvratio je Sasha. „Ako me više ne bude bilo, znajte da sam vas volio!“
„SASHA!“ –Eva i ja smo se proderale.
Nasmijao se i pogledao ispred sebe.
„Čuvaj mi Evu, ok?“ –pogledao ga je Yura.
„Bez brige, prijatelju. Znaš da ću je čuvati kao da je moja cura!“ –odgovorio mu je.
„Hej!“
„Ne doslovno.“
„I bolj ti je.“
Yura je na to odmahnuo glavom i obgrlio Evu jednom rukom. S obzirom da nismo znali kako se Sasha, Yura i Eva bore, odluči smo da će Yura otići sa mnom, a preostali dvoje sa Maximom. Znala sam kako su se Eva i on osjećali jer niti meni nije bilo lako odvojiti se od Feliksa unatoč tome što sam trebala. Na sreću, Gabriellu smo uspjeli nagovoriti da ostane u Yurinoj vikendici. Osjećala sam se malo bolje znajuči da je barem ona bila na sigurnom.
„Idemo?“ –upitao je Feliks.
Maxim je žvižnuo, a zatim smo zakoračili u crni tulen. Držali smo vijetiljke u rukama kako bismo mogli vidjeti kuda hodamo. Gledala sam sa druge strane u Feliksa koji je hodao ispred svoje grupe. Svako toliko bi me pogledao kao da mi želi reći „Sve će biti u redu, Anya! Kasnije ćemo biti sami! Izdrži!“.
„Ok. Vrijeme je!“ –rekao je Maxim. „Sretno!“
Klimnuli smo glavom. Još jednom sam pogledala u Feliksa koji je gledao u mene. Klimnuo je glavom, a ja sam mu uzvratila i zatim krenula na svoju stranu tunela.
„Nešto si nervozna.“ –uzvratio je Yura.
„Nisam.“ –odmahnula sam glavom.
„Napeta si k'o puška! Bojim se da bi svakog trena mogla puknuti!“
„Sve je u redu.“
„Bit će sve puno bolje kad ovo bude gotovo!“
Klimnula sam glavom i požurila korak. Oprezno sam gledala oko sebe osjećajući mirise vampira ( što i nije bilo toliko čudno s obzirom da ih je sa mnom išlo dvadesetak ), pa se nisam obazirala na to.
Prišla sam vratima kojih sam se prisjetila sa mape koju nam je Gabriella donijela. Pogledala sam u Yuru i ostale vampire dok sam držala ruku na kvaku. Pogledala sam ih upitnim izrazom lica, a oni su klimnuli glavom. Duboko sam uzdahnula i otvorila vrata. Odahnula sam kad nisam vidjela stražare u hodniku.
Maknula sam se u stranu i gestom ruke pokazala njima da brzo prođu pored mene. Pogledala sam u tunel kako slučajno ne bih nekoga zaboravila, polako zatvorila vrata kako udarac ne bi odjeknuo i otkrio nas, te požurila prema izlazu iz onog hodnika.
Nalazili smo se u podzemlju gdje je bio zatvor, pa smo požurili stepenicama na prizemlje. Nadala sam se samo da ondje nikoga neće biti kako bismo što prije stigli do Theodora i zastrašili ga.
Yura je otvorio vrata gurnuvši ih, a izenada smo čuli pucanj. Pogledala sam ispred sebe i ugledala nekoliko čuvara kako drže uperene pištolje u nas. Krajičkom oka sam vidjela da se Yura drži za srce. Šokirala sam se kad sam vidjela krv kako kliže niz njegova prsa. Pogledao je u mene prestrašenim pogledom i kleknuo na pod.
„NAPAD!“ –viknula sam.
Vampiri su prošli kraj mene. Čula sam nekoliko pucnjeva i pogledala u stranu. Nitko, na sreću, nije bio pogođen i dobro su se borili protiv Theodorovih ljudi. Kleknula sam pred Yurom koji je postajao sve bliježi i blijeđi dok je njegova krv sve više i više izlazila iz rane.
„Yura...“ –prestrašeno sam gledala u njega, suzdržavajući se da ne zaplačem.
„R-Reci... E-E-E-Evi...“ –mucao je. „D-Da... ju.... ju volim...“
Klimnula sam glavom, a on je zaklopio oči i pretvorio se u prah preda mnom. Bijesno sam udarila šakom u pod. Dignula sam se sa poda i potrčala prema stepenicama. Jedan od vampira je krenuo prema meni, pa sam se izmaknula i udarila ga ga šakom u glavu.
Trčala sam stepenicama što sam brže mogla znajući gdje bih mogla pronaći Theodora. Bila sam bijesna na njega što mi je ubio prijatelja i trebao je platiti za to. Vidjela sam kako nekoliko vampira trči prema meni. Maknula sam se u stranu i jednog gurnula sa stepeništa kad sam ga udarila nogom u trbuh. Drugog sam upucala, a na trećeg se bacila i udarila ga nekoliko puta šakom u glavu sve dok nije pao u nesvijest, pa sam ga gurnula niz stepenice.
Napokon sam došla na kat na kojemu se nalazio Theodor. Duboko sam uzdahnula, stavila nekoliko metaka u pištolj i krenula ne zaustavljajući se prema vratima iza kojih se skrivao moj rođak, vampir koji je ubio moje roditelje, mog prijatelja i Feliksovu majku.
Otvorila sam vrata tako što sam udarila nogom u njih. Kao što sam i očekivala, Theodor je stajao pored prozora i gledao me malenim osmjehom na licu.
„Znao sam da ćeš doći.“ –rekao je.
Upucala sam ga u nogu, a on je zasiktao i pogledao me bijesnim izrazom lica. Krenuo je ljutito na mene, a ja sam ga upucala u desno rame. Potrčala sam prema njemu, skočila na stol i bijesno uperila pištolj u njegovo čelo.
„Zašto si ubio moje roditelje?!“ –upitala sam ih udarivši ga šakom u glavu.
Uzeo mi je pištolj i bacio ga u stranu, a zatim me uhvatio za vrat i bacio od zid. Prišao mi je brže i prije nego sam ga očekivala. Udario me nekoliko puta u trbuh, pa sam nastavila ležati na podu osječajići bol po cijelome tijelu. Pokušala sam se ustati, ali uhvatio me za vrat i udario mnome u zid. Nisam mu htjela pokazati da me mogao pobjediti. Naravno, nisam mu to niti željela dopustiti.
„Ubio sam ih jer se nisu složili sa mojom idejom. Znao sam da bi me mogli izdati!“ –rekao je. „Mogla si biti uz mene, Anya! Mogla si vladati sa mnom nad svim ostalim vampirima, ali ti si se zalijepila za onog jadnika!“
Pljunula sam ga, a on je zasiktao na mene i bacio na drugu stranu sobe. Pokušala sam dospijeti do pištolja, ali stao mi je na nogu. Podignula sam pogled prema njemu, a on mi se lagano osmijehnuo. Kleknuo je na pod, podignuo mi ruku stiskajući je, a zatim uzeo pištolj i uperio mi ga u čelo.
„Baš mi je žao što ću se morati riješiti poslijednje Powellice, ali ne preostaje mi ništa drugo!“ –slegnuo je ramenima.
„Jebi se!“ –uzvratila sam ljutito.
Odmahnuo je glavom i pripreio se zapucati kad ga je odjednom netko maknuo u stranu. Susrela sam se sa Feliksovim očima. Promatrao me preplašenim izrazom lica, a kad sam ja klimnula glavom, okrenuo se i odjurio prema Theodoru. Ovaj je krenuo na njega, ali se Feliks bacio na njega. Staklo prozora se razbilo, a njih dvoje su nestali s mog vidika.
„FELIKS!!!“ –proderala sam se i brzo dignula sa poda.
Potrčala sam prestrašeno prema razbijenom prozoru i pogledala prema podu. Theodorovo je tijelo bilo zakačeno za šipku sve dok se nije pretvorio u prah, ali zabrinjavalo me to što nigdje nisam vidjela Feliksa. Srce mi je luđački tuklo. Mislila sam da ostajem bez zraka kad sam ugledala blijedoliku ruku koja se uhvatila za kamen koji se nalazio ispod prozora.
„Feliks...“ –prošaptala sam, a on se podignuo i skočio pored mene.
Snažno sam ga zagrlila, a on mi je uzvratio.
„Bila sam tako prestrašena.“ –prošaptala sam.
„Rekao sam ti da se ne trebaš brinuti i da ćemo biti zajedno!“ –uzvratio mi je osmjehnuvši se.
Podignula sam se na prste i strastveno ga poljubila dok me on stisnuo bliže sebi uzvrativši mi. Napokon sam se osjećala sigurnije, sada kad sam bila u njegovom zagrljaju.
Komentari (0) On/Off
